Црква је подигнута 1858. године (освећена 1859) на месту старије цркве. Конципирана је као једнобродна грађевина са великом полукружном апсидом (ширине исте као наос), две бочне полукружне певнице и звоником изнад припрате на западној страни. Саграђена средином XIX века у духу традиције српске сакралне архитектуре, представља значајан споменик развоја градитељства свог времена и средине у којој је настала. Ктитор ове цркве, између осталих приложеника, био је и познати српски задужбинар и добротвор, Илија Милосављевић Коларац (1800-1878). У цркви се чувају ретка дела сликарства, златарства, као и књишко-архивски предмети настали у првој половини и средином XIX века. Међу њима су дела познатих српских сликара, Георгија Бакаловића, Димитрија Посниковића, Николе Марковића, Илије Петровића и Симеона Танасијевића, као и иконе српских зографа из прве половине XIX века, чија су остварења од значаја за проучавање развоја уметности Србије. Надгробни споменици у порти цркве (укупно 128) познати су у селу под називом Борачко гробље. Посвећени су житељима насеља и околине, погинулим или умрлим у ратовима 1876-1878, 1883-1885, Балканским, Првом и Другом светском рату. У низу некропола у сеоским портама на подручју Београд, Борачко гробље представља јединствену споменичку целину меморијалног карактера и истовремено сведочанство о жртвама овога краја у минулим ратовима.