Музеј ваздухопловства је грађен у периоду 1969-1989. године у оквиру комплекса београдског аеродрома „Никола Тесла“, према пројекту архитекте Ивана Штрауса и конструкторским решењима београдских грађевинских инжењера. Захваљујући атрактивности локације и архитектонског решења, као и богатству изложбене поставке, одмах по отварању постао је једна од водећих музејских установа у земљи. Музејске збирке, уз које се чува богата пратећа документација и архива из свих периода и области ваздухопловне историје, чине најрепрезентативнију колекцију домаћег и страног цивилног и војног ваздухопловства и представљају значајан извор за свеобухватно сагледавање развоја авијације на нашим просторима од 1911. до данас. Музеј је конципиран као слободностојећа грађевина, кружне основе. Подељеност на административно-технички и изложбени део јасно је видљива у концепцији објекта у оквиру које се издвајају две функционално-обликовне целине. Нижи део грађевине у виду својеврсног постамента, заузимају простори који чине срж музеја и обезбеђују његово пословање, док је простор намењен излагању експоната решен монументално и репрезентативно. Торусна форма музеја, замишљена као свесно успостављен симбол институције којој је намењена, чини објекат Музеја препознатљивим и јединственим у југословенском стваралаштву овог раздобља. Посебан квалитет објекта произилази из његове транспарентне стаклене фасаде, која доприноси прожимању музејске поставке и аеродромског комплекса. Изузетни обликовни квалитети и успешно решење функционалних захтева унутар сложеног програма музејског објекта резултовали су грађевином јединствене архитектуре која се сврстава у антологијска остварења југословенске послератне градитељске продукције, чији је креативни потенцијал потврђен и доделом савезне „Борбине“ награде за најбоље архитектонско остварење у 1989. години. Музеј ваздухопловства представља оригинално архитектонско остварење и један од најзначајнијих примера музејске архитектуре у Србији.