Зграда Ковнице новца је грађена као наменски објекат од 1927. до 1929. године, према пројекту архитекте Јосифа Најмана. Настала је на иницијативу Народне банке Краљевине СХС, као једна од првих модерних индустријских објеката у Београду, формирана и касније дограђивана у виду комплекса. Данас је познатија као Завод за израду новчаница и кованог новца. Главна зграда комплекса је Погонска зграда, са фасадама покривеним вештачким каменом и терановом, али и већим стакленим површинама карактеристичним за модерне индустријске објекте. Спратност је степенована, од два до четири нивоа, а главно обележје дају две куле уз северни тракт, од којих је западна завршена кубичном куполом. Куле су истакнуте и посебним распоредом и обликом прозорских отвора. На неким деловима фасаде пиластри, који раздвајају прозоре, сегментно су испуштени по нивоима и имају обележје архитектуре кубизма. После 1956. године, западно од погонске зграде, дограђена је једноспратна административна зграда по пројекту архитекте Милутина Јовановића. Стилски је усклађена са главним објектом и са њим повезана ходником. Зграда ковнице новца је објекат који поседује значајне архитектонске и културно-историјске вредности, као најкомплекснији у опусу архитекте Најмана и као прва национална ковница новца и једина установа те врсте у Краљевини Југославији.