Према предању, манастир Фенек са црквом посвећеном св. Параскеви, у близини Јакова, основао је деспот Стефан Бранковић са женом Ангелином. Први писани помен о њему потиче из 1563. Данашњи изглед добио је у обнови из 1793-7, за време игумана Вићентија Ракића. Црква је конципирана као једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом и плитким правоугаоним певницама. Осмострано кубе је несразмерно мало у односу на масивну архитектонску конструкцију. Западно прочеље је наглашено троспратним звоником. Китњаст изглед прочеља чини склад са умиреном декорацијом подужних зидова, рашчлањених по вертикали пиластрима који прате унутрашњу поделу простора. Аутор сликане декорације и позлате иконостасне преграде је Петар Радосављевић из Панчева, свршени студент бечке Академије, коме је ово једино потписано дело. Дрворезбарске радове је обавио Аксентије Марковић. Највећи део иконостаса је страдао током I светског рата, када су уништене и зидне слике Димитрија Петровића из 1859. У близини цркве подигнута је 1800. гробљанска капела Св. Петке. Према легенди, саграђена је над лековитим бунаром из времена деспотице Ангелине. Важност коју манастир Фенек ужива у народу настала је и из његове историјске улоге, када је крајем ХVIII и почетком ХIХ века био центар српске политичке емиграције. Судбину разарања за време II светског рата доживео је и Фенек.