Stefan Stefanović Tenka (Poreč, 1797 – Beograd, 1865) bio je srpski političar, pisar, knez porečki, general-major, predsednik Državnog saveta, Milanovčanin.

Jedan od najzašlužnijih ljudi za preseljenje naselja sa ostrva Poreč, na desnu obalu Dunava. Po njegovom nacrtu izgrađen je stari Donji Milanovac – prvo plansko izgrađeno naselje u Kneževini Srbiji.

Porodica Stefanović vodi poreklo sa ostrva Poreč. Porečki knez i vojvoda Jovan Stefanović bio je veliki trgovac toga doba i svakako najuticajnija ličnost na ostrvu. Kažu za njega da je „od starine bio bogat“. Vojvoda Jovan Stefanović imao je sinove Stefana i Danila i ćerku Milicu. 

Danilo Stefanović (Temišvar, 1815 – Beograd, 1886) bio je srpski političar i predsednik vlade Kneževine Srbije. Bio je konzervativnih shvatanja, te je ostao upamćen u narodu kao čiča Danilo, a njegova vlada nazvana „ministarstvo pomirljivosti i dobre volje“.

Stefan Stefanović Tenka školovao se u Poreču i Beogradu. Kao starešina Poreča, proveo je 10 ključnih godina, kao porečki knez, prilikom izgradnje novog naselja. Kumovao je novom imenu grada, po Milanu Obrenoviću (1819–1839), najstarijem sinu kneza Miloša Obrenovića (1780–1860).

Ministar pravde i prosvete postaje 1838. godine, i tada obilazi sve škole u Srbiji, te čini izveštaje za njihova unapređenja. Imao je titulu general-majora, najvišu titulu toga vremena. Predsedavao je Državnim savetom Kneževine Srbije i bio jedan od najuticajnijih ljudi toga vremena. 

Odgovoran je za organizovanje „Tenkine zavere“ 1857. godine, protiv kneza Aleksandra Karađorđevića, jer je obezbedio novac za podizanje pobune.

I posle penzionisanja živeo je u Beogradu, gde je preminuo 1865. godine.